Pubertet i adolescencija su ključni periodi u životu svakog pojedinca. Ovaj tranzicioni period od detinjstva ka odraslom dobu donosi mnoge fizičke, emocionalne i psihološke promene koje mogu biti vrlo izazovne i za tinejdžere i za njihove roditelje. Razgovarajući sa psihologom Goranom Ristićem, može se dobiti dublje razumevanje šta se zapravo dešava u životu mladih ljudi tokom ovog perioda, šta ih muči i šta roditelji mogu učiniti da podrže svoju decu.
Pubertet je vreme kada se mozak, hormoni i emocije brzo razvijaju, što dovodi do novih iskustava i, ponekad, zbunjenosti. „Pubertet je vreme kada telo i um postaju sve više povezani sa identitetom osobe, a mnogi tinejdžeri imaju problem da se nose sa novim emocijama i promenama u telu“, objašnjava psiholog Goran Ristić.
Fizičke promene mogu biti zbunjujuće i dovesti do stresa, posebno kada telo ne odgovara idealima koje deca vide u društvu. On naglašava da je važno da roditelji razgovaraju sa decom o ovi promenama i da im pomognu detetu da shvati da je svako telo jedinstveno i da se ne treba upoređivati sa drugima. Takođe, roditelji imaju veoma važnu fukciju u ovom dobu jer služe kao oslonac, podrška i svojevrsni svetionik na dečijem putu koji se menja.
Pored fizičkih, emocionalne promene mogu biti najteže za tinejdžere. Tokom puberteta, hormoni mogu izazvati promene u raspoloženju, što često vodi do ekstremnih emocija, poput tuge, ljutnje ili preteranog entuzijazma. „Adolescencija je vreme kada mladi ljudi počinju da razvijaju svoje identitete i traže autonomiju. To znači da mogu postati otporni prema autoritetima, kao što su roditelji, i da postanu više emocionalno osetljivi“, kaže psiholog Ristić. Takođe, u ovom periodu, počinju da se javljaju intenzivniji socijalni izazovi, poput želje da se uklopite u grupu, ljubavnih i seksualnih odnosa, kao i iskustava vezanih za prijateljstva i prihvatanje od strane vršnjaka.
Adolescencija je vreme kada tinejdžeri počinju da istražuju granice svojih emocija i stavova, formiraju socijalne veze koje će oblikovati njihov budući život, i postavljaju pitanja o svojoj seksualnoj orijentaciji, verovanjima i ciljevima. Ovaj period može doneti osećaj nesigurnosti i gubitka identiteta, a kako kaže Goran Ristić, „mnogi tinejdžeri mogu se osećati zbunjeno zbog toga što su se promenili, a nisu još uvek sigurni ko su zapravo. Takođe, često se suočavaju sa pitanjem šta znači biti ‘prihvaćen’ i kako da zadovolje socijalne norme, što može izazvati unutrašnje konflikte.“ U tom periodu, adolescencija može biti vrlo osamljena i uznemirujuća, jer tinejdžeri pokušavaju da balansiraju između toga da budu dovoljno nezavisni i da, istovremeno, ne izgube veze sa porodicom i prijateljima.
Jedan od najvažnijih zadataka roditelja tokom puberteta i adolescencije jeste da pruže emocionalnu podršku, dok istovremeno omogućavaju svom detetu da razvija samostalnost. „Roditelji treba da budu prisutni, da slušaju i pokažu razumevanje prema emocionalnim turbulencijama svojih adolescenata. Oni često nisu sigurni kako da komuniciraju sa svojom decom u tom periodu, ali najvažnija stvar je ostati otvoren za razgovor i pružiti bezuslovnu ljubav“, savetuje psiholog Goran Ristić. Roditelji mogu puno učiniti i za emocionalnu stabilnost svog deteta ako se potrude da razumeju njegov svet, umesto da nameću svoja očekivanja. „Obratiti pažnju na mentalno zdravlje i biti svesni da adolescencija može biti izuzetno stresan period za mlade ljude, pomoći će im da se osećaju voljeno i prihvaćeno, čak i kada se suočavaju sa izazovima“, dodaje Ristić.
Pubertet i adolescencija donose brojne izazove za tinejdžere, ali i za njihove porodice. Kroz fizičke, emocionalne i psihološke promene, mladi ljudi traže svoj identitet, pokušavaju da se uklope u društvo i balansiraju između želje za nezavisnošću i potrebom za ljubavlju i pažnjom. Ključ za uspešno prolazak kroz ovaj period leži u komunikaciji, razumevanju i podršci od strane roditelja. Kao što psiholog Goran Ristić kaže: „Deci je u tom periodu potrebno više nego ikad—ne samo da im omogućimo da se razvijaju, već i da im pokažemo da je u redu biti nesiguran i imati dileme. Roditeljski zadatak je da budu njihov oslonac, ne samo u danima kada je lako, već i onda kada je najteže.“
