Šest vekova uspona, izgnanstva, paljenja, obnavljanja i očuvanja manastira pod Kučajima
Projekat pomaže Opština Ćuprija, po Konkursu za sufinansiranje projekata u oblasti javnog interesa za 2021. godinu
Od svog nastanka pa sve do polovine dvadesetog veka Ravanica je bila muški manastir. Tridesetog oktobra 1946. uprava manastira je poverena igumaniji Jefimiji Mićić i od toga dana on postaje zvanično ženski manastir u kojem je boravilo 25 monahinja.
Kratak istorijat ženskog manastira Ravanice
Igumanija Jefimija je ovde došla iz manastira Svete Petke kod Izvora. Tamo je tokom okupacije radila u Domu izbegličke dece. Imala je težak zadatak, ali i veliku volju da nakon Drugog svetskog rata, koji nije zaobišao ni Ravanicu, manastir obnovi i unapredi. To je činila sve do svoje smrti 3. avgusta 1958. godine.
Njenu poziciju nasladila je njena učenica igumanija Gavrila, koja je istovremeno rukovodila i manastirom Sveta Petka kod Izvora blizu Paraćina, gde se brinula o deci ometenoj u razvoju.
Tokom njenog perioda oba manastira su značajno obnovljena, podignut je manastir Sisojevac, a imala je tu sreću da dočeka povratak moštiju kneza Lazara u Ravanicu 1989. godine. Bila je na čelu Ravanice do 2005. godine, kada je preminula. Nasledila ju je igumanija Marija Čeperković, koja i danas vodi manastir.
O problemima sa kojima su se suočavale monahinje govori se i na zvaničnom sajtu ovog manastira.
“Manastir Ravanica je naše dane dočekao teško oštećen. Ne postoje ni ostaci arhitekture, ni eventualnih ukrasnih delova dekorativne plastike, još manje živopisa sa njenih zgrada profanog karaktera, počev od trpezarije. U najstarijem pirgu preostali su samo fragmenti živopisa nekadašnje, verovatno, pridvorne kapele, na žalost, samo na istočnom zidu, pa njegova obavezna dekoracija ne dozvoljava nikakav uvid u teme koje su je nekad ukrašavale.”
Renoviranja i Ravanica u 21. veku
Kako vreme nije štedelo Ravanicu, u periodima mira druge polovine prošlog veka bilo je neophodno urediti i restaurirati manastir, naročito crkvu Vaznesenja. Tako je 1955. Zavod za zaštitu i naučno proučavanje spomenika kulture NR Srbije izvršio je detaljnu i stručnu konzervaciju crkve.
Na njoj je postavljen olovni krov, a prethodno malterisani zidovi su očišćeni, kako bi se videla originalna fasada i ornamentika. Tada su i sve freske, doduše one koje su preostale i uglavnom u lošem stanju, konzervirane.
Danas se oko crkve nalazi popločana staza i uređen travnjak. U njoj se nalazi novi pod od belog mermera, a od istog materijala postavljeni su i okviri oko prozora, koji su zamenili stare, drvene.
Manastir funkcioniše gotovo samostalno sa svojom ekonomijom. Monahinje u njemu gaje voće i povrće i čuvaju ovce, koze, petke, pilad… Takođe, one se brinu i o deci koja su ometena u razvoju u sklopu manastira Sveta Petka u selu Izvor kod Paraćina.
Treba napomenuti da se u njemu i danas nalaze mošti Svetog kneza Lazara, Romila Ravaničkog prepis Ravaničke povelje… O svim ovim nemerljivim dragocenostima vode brigu monahinje Ravanice. One same održavaju crkvu, gostinski konak i zgradu u kojoj borave.
Svakog jutra ustaju u pet sati, a sat nakon toga sledi jutarnja molitva. Nakon molitve doručkuju, a zatim odlaze da obavljaju svoje svakodnevne obaveze. Nešto pre podneva ručaju, a posle ručka odmaraju. Monahinje rano i večeraju, oko pola 5, dok u šest sledi večernja molitva. Nakon nje povlače se u svoje ćelije, a na počinak odlaze već u pola 10.
U manastiru je naročito živo svake godine za Vidovdan kada se u porti održava Svečana liturgija, a oko manastira se nekoliko dana odvija bogat duhovni i kulturno umetnički program. Tokom Spasovdana, hramovne slave, ovde se okupi veliki broj vernika iz čitave Srbije.
Interesantno je, i veoma pohvalno, da i pored tradicionalnog života karakterističnog za monaški poziv, monahinje idu u korak sa vremenom. To se vidi u tome što manastir ima sjajan sajt ravanica.rs na kojem se mogu naći sve neophodne informacije, kao i fenomenalne fotografije manastira za sve koji nisu u mogućnosti da ga posete.
Ipak, ni jedna fotografija ne može da zameni utisak, mir i spokoj koje čovek oseti kada dođe u ovaj hram. Ravanica je otvorena za posete u letnjem period od 8 časova izjutra do 18 popodne, a tokom zime do 16 popodne.