Pravi primer kako se treba boriti kroz život uprkos svim problemima mogao bi da bude šezdesetpetogodišnji Milenko Jovanović Mida iz sela Buljane kod Paraćina. Kada je 1983. godine posle nezgode na poslu i neadekvatnog lečenja ostao bez desne ruke, ništa nije ukazivalo na to da će se život odvijati kao do tada. Prva godina nakon nezgode mu je bila najteža, ali nakon toga je prihvatio svoj nedostatak i uhvatio se u koštac sa svim obavezama kao da nedostatka i nema.

Nakon nezgode Milenko nikada nije išao na putovanja, kaže da se nije ni u banjama odmarao, jer kako kaže nema vremena. Sa 40 godina radnog staža otišao je u penziju i sada najviše obaveza ima u kući i bašti. Osim penzije, ne koristi druge finansijske nadoknade na koje bi možda imao pravo kao osoba sa invaliditetom.

Milenko Jovanović, koga svi u selu znaju kao Midu bio je strastven lovac. Iako su se mnogi čudili kako uopšte drži pušku jednom rukom, na glasu je bio u selu kao veoma dobar, uspešan i precizan lovac. Bavljenje lovom sprečila je povreda kolena, nakon koje je prestao da lovi divljač i pažnju i vreme preusmerio je na uređivanje bašte i sadnju cveća.

Slobodno vreme Mida najčešće provodi u svojoj staroj kući iznad sela. Tamo ima baštu u kojoj gaji povrće, a pored njega i cveće koje mu je postalo omiljena zanimacija. I kuća u kojoj živi je prepuna cveća, pa Milenko i u šali kaže da su na njega ljubomorne sve žene u komšiluku. Zbog te ljubomore desi se da su muškatle pokidane, a saksije oborene, ali on ni za to ne mari i ne zamera.