Latinica je prigodnija za digitalni i marketing za inostrano tržište, ali i ćirilica ima svoje mesto
Projekat pomaže Ministarstvo kulture i informisanja, po Konkursu za sufinansiranje projekata u oblasti javnog interesa za 2020. godinu
Marketinški stručnjaci i kreatori reklama moraju da vode računa o mnogo različitih aspekata kada prave kampanju i brendiraju neki proizvod. Jedna od važnijih stavki koja muči marketare u Srbiji, a o kojoj njihove kolege iz drugih zemalja ne moraju da brinu, je odabir pisma koje će se koristiti pri plasiranju proizvoda.
Aleksandar Marković, iz reklamne agencije “Bumerang” iz Paraćina, kaže da o tome na kojem će pismu biti zasnovana kampanja poslednju reč uvek imaju klijenti i da se oni u najvećem broju slučajeva opredeljuju za latinicu.
“Uglavnom su takvi zahtevi klijenata, s tim što ima i primera gde se insistira na ćirilici. Može se reći da se radi na način na koji to žele sami klijenti. Retko kada se desi da dođe do promene. Dešava se da se klijent zbog potrebe tržišta prebaci na korišćenje latiničnog pisma.”
Osnovni razlog odabira određenog pisma pri reklamiranju je taj što je sam brend već poznat u tom obliku i na tom pismu.
“Mnogi su kod same izrade sopstvenog vizuelnog identiteta već odlučili da li će koristiti ćirilicu i latinicu.”
Do promene i prelaska sa ćirilice na latinicu najčešće dolazi usled sve većeg uticaja digitalnog okruženja i činjenice da potencijalni kupci i klijenti brenda koji se reklamira, obavljaju internet pretragu latinicom.
Kako je zarad uspešne kampanje neophodno da se u samoj pretrazi na guglu ili nekom drugom pretraživaču klijentov brend pojavi među prvim rezultatima, neophodno je u kreiranju reklame prilagoditi se algoritmima koje pretraživači koriste. U njima, latinica ima apsolutnu prednost.
Međutim, Aleksandar smatra da je i ćirilica prilagodljiva modernom marketingu i da ima situacija kada je i bolje rešenje.
“Prilagodljiva je apsolutno. To isključivo zavisi od želja ili potreba klijenata sem u državnim i lokalnim institucijama u kojima je upotreba ćiriličnog pisma obavezna. Ukoliko se komunicira sa potrošačima isključivo na domaćem tržištu onda je preporuka svakako ćirilično pismo.”
Sa druge strane, za one koji posluju sa ljudima iz inostranstva preporučuje se upotreba univerzalnijeg, latiničnog pisma. Postoje čak i situacije u kojima se reklamni materijali kreiraju i na jednom i na drugom pismu.
“Tamo gde je to potreba koriste se oba pisma. U skladu sa tim pripremaju se i vizuelna rešenja, promotivni materijali, reklamni spotovi, oglasne poruke… Sve je stvar dogovora i realnog sagledavanja potreba tržišta na kom se odvija delatnost. Tu dosta može da pomogne i dobra reklamna agencija koja klijentu daje relevantne podatke i zajedno sa njim kreira strategiju oglašavanja.”
Kreiranje materijala koristeći i jedno i drugo pismo srpskog jezika ume da bude izuzetno komplikovano, kaže Aleksandar.
“Najveći problem je korišćenje dva pisma u jednom sadržaju. To preklapanje je najveći problem, u nekim slučajevima to uopšte ne izgleda lepo. Zna nekad da bude i nakaradno. Sa druge strane realno postoje slučajevi kada je to neophodno.”
Povučen iskustvom iz svoje profesije, a kako je i sportski direktor Planinarskog saveza Srbije, Aleksandar smatra da svako pismo ima svoje mesto u pisanoj komunikaciji i piše i ćirilicom i latinicom, u zavisnosti od potrebe i situacije.
“U poslovnoj komunikaciji se prilagođavam potrebama i zahtevima. Kao sportski direktor Planinarskog saveza Srbije koristim ćirilicu u korespodenciji sa Ministarstvom omladine i sporta, Sportskim savezom Srbije, drugim institucijama i nadležnim organima. Planinarski savez Srbije kao nacionalni granski sportski savez je u obavezi da sva dokumenta radi na ćirilici. U komunikaciji sa organizacijama iz inostranstva korespodencija se odvija na latinici.”
On primećuje da je i u marketingu i u ostalim sferama društva ćirilica sve prisutnija poslednjih godina. Ne vidi razlog da se jedno pismo istakne naspram drugog, ali zaključuje da je najbolji način da se očuva ćirilica upravo njena sve veća upotreba.
“Ćirilica je prelepa, to je naše pismo koje obavezno moramo sačuvati. Svakako je ćirilično pismo sve više u upotrebi i to je dobro. Sa druge strane ne treba bežati ni od latiničnog pisma, pogotovo tamo gde postoji realna potreba za korišćenjem.”