Iako posao učitelja u Srbiji zahteva da osnovce nauče za dve godine da koriste dva različita pisma, to sve manje predstavlja problem učiteljima u Paraćinu
Projekat pomaže Ministarstvo kulture i informisanja, po Konkursu za sufinansiranje projekata u oblasti javnog interesa za 2020. godinu
Glavnu ulogu u opismenjavanju dece, pored roditelja, imaju učitelji koji sa njima rade od najranijih dana. Uloga učitelja veoma je ozbiljna i zahteva veliki rad sa decom svuda u svetu, kada je reč o opismenjavanju, ali je u Srbiji još komplikovanija. Razlog za to je što učitelji u samo prva dva razreda decu moraju da nauče da upotrebljavaju i ćirilicu i latinicu, i to i štampanu i pisanu varijantu ovih pisama.
Učitelji u osnovnim školama u Paraćinu kažu da su navikli na takvu situaciju i da to ne vide kao dodatno opterećenje.
“Nastavni plan i program je takav da se u Srbiji decenijama obrađuju dva pisma u prva dva razreda.” – naglašava Vesna Milojković Milosavljević, učiteljica u osnovnoj školi “Branko Krsmanović” u Rataru. “Verujem da je učiteljima gotovo nemoguće da zamisle kojim sadržajima (primerenim uzrastu učenika) bi ispunili časove da se ne bave obradom ova dva pisma.”
Učenje ćirilice i latinice jeste dodatno opterećenje u odnosu na učitelje u drugim zemljama, ali ima velike prednosti kada je reč o daljem obrazovanju.
“Sve dok učenici sa lakoćom usvajaju oba pisma učiteljima neće biti teško da ih tome uče. Kroz savladavanje grafema oba pisma učenici uvežbavaju pravilno oblikovanje slova, analizu oblika slova upoređujući ih, podstiču razvoj sitnih mišića šake, usavršavaju tehniku čitanja jednostavnih sadržaja…”
Sa njom je saglasna i njena koleginica Zorica Davidović, učiteljica u školi “Đura Jakšić”:
“S obzirom na to da je to višegodišnja praksa, i nije toliko zahtevno i teško, potrebni su samo dobra organizacija i dobro osmišljen plan rada.”
Štaviše, utisak učitelja je da deca u Paraćinu danas sve bolje poznaju latinicu, lakše je savladavaju i bolje se njome služe.
„U današnje vreme nije teško ni zahtevno učiti decu da pišu pomoću dva različita pisma zato što se oni susreću sa njima i pre polaska u školu, posebno sa latinicom, tako da je vrlo lako savlađuju u drugom razredu“, tvrdi Violeta Živković, učiteljica u OŠ “Stevan Jakovljević” i potpredsednica Saveza učitelja Republike Srbije. “Više problema imaju da savladaju u prvom razredu ćirilicu. Mnogo dece polazi u prvi razred poznavajući više latinicu nego ćirilicu“.
Zorica Davidović razloge za tako nešto vidi pre svega u novim tehnologijama koje deca koriste i pre polaska u školu.
“Sve manje je poteškoća u savladavanju latinice. Zbog upotrebe telefona i kompjutera, deca u školu dolaze sa velikim predznanjem i poznavanjem latinice.”
Međutim, to ne znači da problema nema i da đaci ne osete nekada konfuziju usled toga što čitaju i pišu različitim pismima gotovo simultano.
“Problem nastaje kada treba da se vrate na upotrebu ćiriličnog pisma. Tada najčešće „mešaju“ slova. Njihovi radovi uglavnom sadrže slova i jednog i drugog pisma, već kojeg oblika su se prvo setili” – kaže Vesna Milojković Milosavljević.
Ovakvo iskustvo ima i Zorica Davidović:
“Jedine poteškoće koje se javljaju jesu da učenici posle obrade latinice mešaju ćirilična i latinična slova. Potrebno je vreme da se te poteškoće uklone.”
Ovi problem se rešavaju vremenom, kroz vežbu i iskustvo učenika. Ipak, prema rečima učitelja, đaci po pravilu najslabije ovladavaju pisanim ćiriličnim pismom, jer ga ne koriste. Zbog toga Zorica Davidović, povučena dugogodišnjim iskustvom, savetuje da treba razmotriti neke promene kada je reč o nastavnom planu i program namenjenom nižim razredima osnovnih škola.
“Smatram da treba u nastavi planom i programom rada planirati sto više časova čitanja i pisanja oba pisma. Možda čak i prebaciti obradu latiničnog pisma u treći razred. Smatram da bi još lakše bila savladana oba pisma i ne bi dolazilo do mešanja slova. Dešava se da učenici i u četvrtom prave te greške, a neki učenici ih nikad i ne otklone pa prilikom pisanja koriste i ćirilična i latinična slova.”