Autorka romana “Teci mi kroz vene”
Projekat pomaže Opština Paraćin, po Konkursu za sufinansiranje projekata u oblasti javnog interesa za 2020. godinu
Iako ima samo 24 godine, Ivana Marković iz Stubice kod Paraćina već je stigla da objavi svoj prvi roman pod nazivom „Teci mi kroz vreme“. Ova mlada knjjiževnica završila je Tehlonošku školu u Paraćinu a studirala je psihologiju u Nišu. Za sebe kaže da ima utisak da nije za ovo vreme, jer su joj parče papira i olovka draži od novih tehnologija.
„Jedno sam od one dece kojima su čitali i pričali bajke i priče, a koje je kasnije tvrdoglavo odlučilo da nauči da čita bez ičije pomoći. Sada zvučim matoro, zar ne? Sestrinu zbirku srpskih narodnih bajki, i knjige iz istorije i geografije pročitala sam bezbroj puta. Kada se ona učlanila u biblioteku zbog škole, koristila sam svaku priliku da poneku knjigu ugrabim za sebe.“
U osmom razredu osnovne škole počela je da sve više razmišlja o tome da nešto napiše. Brzo je shvatila da poezija nije nešto čemu je sklona. Zbog toga je fokus njenog rada postala proza, a da njena dela postanu kvalitetnija pomagali su joj profesori, kao i ljudi koje je upoznala na platformi Wattpad, koji su je hrabrili da nastavi sa radom.
„Moram da kažem da je najveći krivac za to što se i danas bavim pisanjem moja predivna nastavnica srpskog jezika, Aleksandra Kojić, tada Savić. Bila je najveća podrška devojčici čiji su prvi pokušaji pisanja romana bili… pa, kada se sad vratim u to vreme, iskreno i realno gledano, užasni! No, ja nikada nisam nailazila na kritike sa njene strane, već samo na pohvale i ohrabrenja da nastavim dalje. Takav jedan vetar u leđa mnogo znači u tom periodu kada se ličnost, samopouzdanje i način razmišljanja razvijaju, jer su tinejdžeri tada baš osetljivi. Šta zna klinka od četrnaest godina? Sigurno bih digla ruke od svega ovoga još tada, da nije nje.“
Ivana kaže da njena porodica nije shvatala naročito ozbiljno njenu ljudav prema pisanju i da su njeni smatrali da je to samo prolazni hobi. Stvari su se promeile 31. marta ove godine, kada je svetlost dana ugledala njena prva i jedina knjiga do sada „Teci mi kroz vene“. Cilj joj je bio da kroz priču romana ukaže da se od ciljeva ne treba odustajati čak i kada stvari ne idu onako kako mi želimo.
“To je ono u šta oduvek verujem. Jedan od likova posebno je vezan za mene, neću otkriti o kome se radi. Kroz taj lik sam preživela. Bez preterivanja. Osim toga, želela sam da svoja dela podelim sa svetom, prvo kroz Wattpad, pa kroz roman. Da na istom ovom svetu ostavim svoj trag za sobom, i da možda još nekome pomognem. Ako sam u tome uspela, beskrajno mi je drago”.
Njena dela uglavnom se mogu svrstati u ljubavne romane i porodične drame sa elementima misterije, trilera i akcije, ali i komedije. Ideje za tekstove nalazi u ljudima i njihovim životnim pričama.
„„Daleko od obećanja“, jedna od priča na kojima trenutno radim je, na primer, inspirisana isinitim događajima iz života meni veoma drage osobe, čije ime neću otkrivati, i pesmom Maje Babović, devojke iz Crne Gore, mojih godina, koja fantastično piše. Naravno da je ljubav uvek tu, porodica, prijatelji, muzika. Mesta i gradovi koje volim… Kada ste umetnik, pogotovo ako se, kao ja, bavite sa više stvari, inspiriše vas sve!“
Ova mlada autorka do sada se nije eksponirala javno, te i sama kaže da mnogi ne znaju za njen rad. Promociju knjige nije još uvek održala zbog trenutne epidemiološke situacije, ali se nada da će u budućnosti više ljudi moći da se upozna sa njenim delima.
Među retkim je mladim ljudima iz Paraćina koji odlučuju da pišu i objavljuju. Smatra da je to danas teže nego ranije, jer se sve više ceni kvantitet i prosek naspram kvaliteta.
„Oni zaista talentovani, koji imaju toliko toga da pokažu, ne mogu isplivati od svih šatro umetnika koji niču kao pečurke. Mnogo njih, nažalost, odustaje od svog dara zbog onih kojima se, eto, prosto može da uspeju, na onaj ili ovaj način.“
Čitaoci bi trebalo da znaju da Ivana piše pod pseudonimom Viktoria Volkova. Za tako nešto se opredelila zbog toga što želi da pisanje odvoji od poslova fotografije i dizajna kojima se bavi.
„Volim da kažem da Viktoria piše o Ivani. Sve ono što želim da prenesem i da drugi saznaju o meni, otkrivam kroz ono što pišem. Ostatak strogo krijem, jer veoma volim svoju privatnost. U vreme kada se „ono što nije na mrežama, nije ni desilo“, veoma je bitno sačuvati sebe i zdrav način razmišljanja. Postali smo robovi tehnologije, to je surovo realna činjenica. Viktoria je Viktoria, a Ivana je Ivana. Te granice ljubomorno čuvam.“
Sam pseudonim je ukazuje na karakteristike kojima autorka teži.
„ Viktoria znači „pobednica“. Predstavlja sve moje životne pobede, jer nije bilo nimalo lako stići dovde. Moglo bi se reći da sam borac od rođenja. Volkova – rusko prezime izvedeno od reči „volk“, što znači „vuk“; kao i vukovi, imam svoj odabrani čopor kog se držim, koga čuvam i koji me čuva. I isto kao i oni, često sam samotnjak. Volim da sam među ljudima, ali treba znati biti i sam sa sobom.“
Sledeće delo Vikrotie Volkove, na kojem autroka trenutno radi, biće nastavak romana „Teci mi kroz vreme“ i zvaće se „Kao da me nije ni bilo“. Očekuje se da on izađe već naredne godine.
„Osim toga, započete su još tri priče. Ne mogu da kažem koja će od njih prva u štampu, jer se to sa mnom nikad ne zna. Pišem kako me inspiracija vodi, ne dajem sebi rokove i ne silim se da pišem onda kada mi do toga nije. Kada naiđu takvi periodi, tu su fotografija i crtanje. Kad joj se najmanje nadam, inspiracija se prišunja iza ćoška!“
A dok vreme ne dozvoli da se ljubitelji njenih dela i oni koji će to možda postati upoznaju i razgovaraju sa ovom mladom autorkom, njen rad moguće je pratiti pretragom imena Viktoria Volkova na platformi Watpad, kao i na instagramu i fejsbuku.